Првенство Београда у спортском пењању на природним стенама – Рајац

Пењалиште на Рајцу, подно врха Чардак, коначно је могло да буде отворено, и то у склопу Првенства Београда у спортском пењању на природним стенама. Нажалост, због касне организације такмичења, оно се није уврстило у Трофеј Београда, али се ове године научило шта треба поправити догодине.

План је био да се такмичење одржи у суботу 27. септембра, јер је тог викенда на Рајцу традиционално организован „Дан чистих планина“ у организацији ПК „Победа“, који је окупио такмичаре у дисциплинама као што су орјентиринг, планинско трчање, планински бициклизам, навлачење конопца, а од ове године и спортско пењање. Наравно, неизоставне су биле многобројне пешачке туре које су са разних страна водиле на Рајац, а потом у дом „Чика Душко Јовановић“ на дружење. Субота је одабрана за такмичарски дан управо због тога да би они који су заинтересовани могли да остану и у недељу на Рајцу, али не бива све као што се претходно испланира.

Обзиром да је остало још посла након опремачке акције која је организована свега неколико дана пре такмичења, договорено је да у петак раније пођу Слободан Буловић и Милош Димић на Рајац како би опремили још један смер, и завршили започети на великом зиду, а поред тога, поставили сидришта и комплете на смерове. Остатак организаторске екипе требало је да стигне у петак вече на Рајац, како би у суботу све кренуло по плану. Ипак, временска прогноза није оманула. Негде око 16:00 је са Рајца стигао позив да тамо пада озбиљан град, и да прераста у тешки пљусак. Стена је била потпуно мокра, а сунце скоро зашло, што је значило да такмичење никако не може да се одржи следећег јутра јер је стена окренута ка северу, па смо сви знали да неће бити сува. Након консултације међу организаторима, договорено је да се ризикује и помери такмичење за недељу, што се показало као једини паметан потез.

Остатак организаторске екипе померило је свој одлазак за суботу ујутро, тако да су се тог дана Слоба и Милош код стене сачекали Бранка Недељковића и Радомира Микића, који су донели сидришта и остатак комплета. Прво што је примећено тог јутра је испуњено обећање Младена Драшкића, половина шуме која је била испред стене није више постојала. Донекле је то олакшало приступ, али је доста и нарушило изглед амбијента, који је раније био доста зеленији. Иако је механизација мало претерала, јер је требало само да прокрчи пут, а не да поруши сва стабла, сада на то није могло да се утиче. Стена која је претходног дана била потпуно мокра, сада је местимично била сува, и сви су се надали да ће до следећег јутра већина смерова бити пењива, али оних пар на великом зиду су били већ отписани као могући, тако да њих нису били постављени комплети. Слоба је избушио још један смер на самом почетку стене, и после тога су постављени преостали комплети као и већина сидришта. У вечерњим сатима стигло је двоје кола са такмичарима који су планирали да преноће у природи, а организаторска екипа се упутила у дом да одмори, и нестрпљиво дочека следећи дан.

У недељу је окупљање испред стене почело око 9 часова. Пристигло је 35 такмичара, 26 у мушкој и 9 у женској категорији, и након пријаве, у 10 часова је отворено такмичење. Било је пењиво 10 од 15 смерова, а оцене које су им додељиване ишле су од 5б до 7б. Инцидената током такмичења није било, због претходног темељног чишћења, али и због обазривости једног од такмичара, Жарка Јевремовића, који је приметио крушљив део у једном смеру, па је исти био моментално очишћен. Незадовољство су изразили многи такмичари јер је један смер остао неочишћен од маховине, па је морао бити скраћен на пола смера, обзиром да је добио назив „царство маховине“. Ипак, у току пењања ни један хват није одломљен, па тако нико није повређен.

Било је оборених плоча, пукотина, превиса, слопера, кримпова, смерова који су одлични за загревање, као и оних који су намучили и најбоље пењаче. И након осмочасовног надметања, стање на табели је било следеће:

 Жене

1. Јелена Јаковљевић, СПК „Вертикал“
2. Милена Гавриловић, ПК „Гекон“
3. Милица Тубин, СПК „Вертикал“ и Драгана Мирјанић, ПК „Гекон“

Мушкарци

1. Немања Чизмић, ПК „Climbing tribe“
2. Лазар Стефановић, ПК „Pentrax“
3. Жарко Јевремовић, СПК „Вертикал“

Такмичар ПК „Победа“, Слободан Буловић, је заузео пето место. На такмичењу је било присутно укупно 6 клубова, а о сигурности присутних су бринула тројица припадника Горске службе спасавања Србије. За фер суђење су се побринула тројица судија, Милош Димић, Славо Глушчевић и Радомир Микић, који су имали проблематичан задатак на самом крају такмичења, када је такмичар Немања Чизмић у последњим секундама пре истека рока „ушао“ у смер, који је попео и тиме избио на прву позицију, што је резултовало негодовање другопласираног, али се на крају све спортски завршило.

Организација овог такмичења је све који су учествовали у њој научила многим битним стварима, а српском пењању донела 15 нових смерова:

1. Вуница 6-
2. Атеиста 7-
3. Бабина папуча 7-
4. Бадњак 7-
5. Е7 8+
6. Утрнули 8
7. Нонијус 8+
8. Гранит је гранит 8+/9-
9. Екстази
10. Динамит 8 (екстензија, пројекат)
11. Корњача (пројекат)
12. Минут до 12 (пројекат)
13. Новчаник (пројекат)
14. Папара (пројекат)
15. Несвршени (пројекат)

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић, Славо Глушчевић