Семинар спасавања у зимским условима – Стара планина

starapl2015_gss_15У периоду од 13. до 17. фебруара 2015. године је у организацији Горске службе спасавања Србије био реализован Семинар спасавања у зимским условима, на Старој планини. Учесници семинара су имали прилике да прођу кроз следеће теме, практично и теоријски: опасности у планини зими, снег и лавине, организација лавинске претраге, указивање помоћи унесрећеном у лавини, природна и вештачка сидришта, евакуација повређеног у технички захтевним условима, хипотермија, руковање са уређајима за претрагу у лавинама, и др. Такође, у склопу семинара је био одржан и курс турно скијања, па су сви заинтересовани могли да слушају предавања о турно опреми, а они који су желели, могли су и да се опробају у турно скијању по неуређеним, али и уређеним теренима у околини Бабиног зуба.

starapl2015_gss_06У петак се из Београда упутила колона аутомобила ка Кални, где је требало да се сусретнемо са још једним тимом из Бора, а потом до села Црни врх, где је био обезбеђен смештај у приватној кући. Ујутро је дошло још петоро учесника семинара, тако да је било преко 25 људи, заједно са инструкторима.

Подељени смо били у три тима, тако да је на свакој тачки starapl2015_gss_10било по пет полазника семинара, и два или више инструктора. Прва два дана се радило на практичном показивању у периоду од 8 ујутро до 4 поподне. Радне тачке су биле у масиву Бабиног зуба, тако да смо скоро цео дан провели у хладу, што је свима помало напорно пало, обзиром да смо се релативно мало кретали, тако да нисмо били загрејани. Након практичног дела, организован је био ручак, а потом и предавања у вечерњим часовима. Након предавања, сви који су желели, могли су да се прикључе планинарима Победе који су били смештени у Кални, на вечерњем дружењу.

starapl2015_gss_19У недељу је такође рађено као и претходног дана, само на осунчаном делу планине, тако да је било много пријатније за рад. Усавршавале су се технике, радило се на различитим типовима сидришта у снегу, системима за извлачење, евакуација помоћу носила УТ 2000, потом сондирању и препознавању пронађеног објекта, начину приласка повређеном, бежању из лавинозног подручја у случају потребе, употреби лавинског бипера и RECCO система за претраге, и др. Увече је такође организовано предавање, а потом наравно и дружење, и пуштање филмова из области које су се радиле на семинару.

starapl2015_gss_22Понедељак је био дан за вежбу, која је подразумевала да се практично примени све што смо претходних дана радили. Инструктори су отишли на терен припремајући лавинозни терен, а полазници семинара су били на паркингу Бабиног зуба, чекајући позив преко станице. Одабравши вођу спасилачке екипе, и поделивши се у тимове, припремили смо опрему и чекали. Након сат времена је уследио позив преко станице, који је гласио: „ГСС Стара планина, имамо лавину. Након изласка Коњарника, лево ка Миџору. Непознат број скијаша је захваћен“. Пријало нам је то, јер смо се укочили чекајући, иако је помало збунио присутне скијаше, па смо им објаснили да је вежба у питању.starapl2015_gss_21

Уиграни, у две колоне, стигли смо за мање од 4 минута до лавинозног терена, што је пријатно изненадило све присутне. Технички тим је радио на систему за извлачење повређеног, док је медицински тим, заједно са претражним тимом почео да трага за унесрећенима. У вежби је био затрпан један инструктор, и два ранца са уређајима који су симулирали затрпане скијаше. Такође, био је присутан један инструктор који је симулирао успаниченог скијаша, који је наводно видео лавину која му је затрпала девојку. То је урађено наменски да ствара панику, и научи спасиоце како да се изборе са онима који стварају панику и ометају рад спасилачке акције.starapl2015_gss_18

Након брзе претраге, нађен је затрпани спасилац, и потом је уследило пружање прве помоћи, и евакуација повређеног. За то време, остатак претражне екипе је наставио да претражује лавину за осталим затрпаним скијашима.

Вежба се завршила око 14 часова, и потом је уследио дебрифинг о позитивним детаљима, и оним који морају да се поправе. Установљено је да је било доста ситнијих пропуста, али обзиром да је први пут свима да се сусретну са таквом вежбом, доста добро је изведена.

starapl2015_gss_07Када се вежба завршила, уследило је слободно време, које је било предвиђено за скијање, турно скијање, индивидуални тренинг, одмор, дружење, шта год, до вечерњих часова, када је било предвиђено последње предавање, а потом и писмени део испита.

Ја сам се лично одлучио за турно скијање. Било нас је нешто више од 10 заинтересованих, тројица нас, инструктор на курсу, Никола Рабреновић, Михајло Јовановић, и ја, кренули самостално, јер су други остали да се одморе после вежбе. Оптимистично смо кренули директно уз црну стазу Сунчане долине, и иако нисмо очекивали да ће нам крзна starapl2015_gss_23издржати, успели смо да се попнемо, са мањим проблемима које су Михајлу задавала крзна. Потом смо гребеном Бабиног зуба дошли до истоимене стазе, коју смо спустили до везне, и даље ка Јабучком равништу. Ту смо скинули крзна, и у сам залазак сунца спустили црвену стазу до дома Фалкенштајнер. Укупна дужина туре је око 5 километара, и требало нам је непуних сат времена да је пређемо. На крају стазе смо сели у кафић-брвнару којој име не знам, али је зовемо „Код Владана“, и чекали остатак екипе, уз домаће специјалитете. Увече је одржано предавање, а потом и испит који су сви полазници успешно положили.

Уторак је такође био предвиђен за слободне активности10991168_648358061936087_5809470204811276991_n
до 14 часова, а потом паковање опреме, и полазак ка Београду где смо стигли у вечерњим часовима.

Напоменуо бих да је цео курс био организован и финансиран од стране Горске службе спасавања Србије.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: ГСС Србије

Advertisements

Опремање каменолома испод Чардака

У периоду од 7. до 9. новембра је организовано уређивање??????????????????????????????? каменолома испод Чардака, последње у 2015. години. Обзиром да је остало још посла након такмичења, четворочлана екипа је отишла да заврши већи део тога. У плану је било да се постави остатак брзих алки на сидришта, да се испишу имена смерова, да се продуже два смера у високој стени, јер је остало још болтова и плочица, и наравно да се уклони сваки ризичан део на стени. Такође, трбало је скицирати и фотографисати стену, ради израде водича.

У петак смо кренули из Београда, и увече смо стигли у дом. Није било никога, тако да смо уживали у тишини, и споља, и изнутра. Смештај је био организован у таванском делу, у врећама за спавање, а убрзо након ???????????????????????????????распремања, послужена је вечера, иако ресторан званично није радио, што нас је наравно орасположило. Раније смо легли да спавамо како би ујутру могли да устанемо на време, и урадимо што више посла.

Субота је била савршена за рад, није било ни много сунца, а ни облака, тако да је температура одговарала свима. На стени смо били доста рано, и одмах поделили индивидуалне задатке. Прво што смо приметили је да је Младен Драшкић очистио скоро целу површину испред стене, тако да сва шума која је била испред стене, сад не постоји, и ту је велика равна чистина. Борис и Слоба су били задужени да се спусте изнад смерова „Папара“ и „Новчаник“, и након чишћења свега што је ризично, продуже смерове са постојећих сидришта, до највише безбедне пењиветачке. Михајло и ја смо били на земљи, и имали смо задатак да испишемо ???????????????????????????????имена свих смерова, и пребројимо копчања, а потом да се ја спустим изнад смерова којима фали по једна алка на сидришту. Радови су текли без проблема, Слоба и Борис су очистили све што је могло да се очисти, а потом је Слоба почео да опрема линију изнад смера „Новчаник“, извукавши је на неких 35 метара. Борис је сматрао да је боље да мени препусти опремање друге линије, тако да је након чишћења распремио своју линију и спустио се да помаже са земље. Исти дан је урађено скидање вишка болтова са смера „Утрнули“, а такође је чишћен део лево од њега, јер делује да је могуће избушити још један смер ту.

У недељу је остало да се опреми линија изнад „Папаре“, и очисти део стене лево од њега, рачунајући да је и ту могуће продужити смер „Несвршени“. ???????????????????????????????Слоба је преузео чишћење, а ја опремање. Михајло је радио на фотографисању и скицирању стене, успут бројећи копчања, а Борис је опремио још пар преосталих сидришта, и очистио остатак дела лево од „Утрнулог“. Након тога, њих двојица су стигли мало и да пењу, док смо Слоба и ја радили на стени. Све је текло нормално и сигурно, а онда је умор мало утицао на пар догађаја који су уследили. Слоба је завршио чишћење свог дела, и након што се спустио, отишао је са Борисом да пакује вишак опреме, а за то време је Михајло био на врху, чекајући да завршим опремање, и потом да размонтира сидришта. Сунце је већ почело да залази, али је био светло и могло је да се види без употребе лампе. Након што сам извукао више од три четвртине наставка линије изнад „Папаре“, спуштајући се ка доњем сидришту, наишао сам на огромну љуску коју је требало избећи са десне стране, и након четири болта, смер би био спојен у један, дужине око 37 метара.??????????????????????????????? Поставио сам болт неких два метра изнад љуске, на потпуно чврстом делу стене, а онда спуштајући се у ниво где могу да стојим на љусци, гледао где могу да поставим болт који ће бити сигуран. У принципу је све деловало чврсто, само је потребно било да се погоди за најбољи положај за копчање. Подигавши се пола метра, видео сам крушљив део ван смера, који сам хтео превентивно да очистим, јер је деловало да ће између два дугачка моћи да се опреми још један смер, и тад сам направио највећу грешку. Део који је био крушљив је држао повећи камен, који је до тад деловао потпуно компактно, и зато се нисам подигао пола метра изнад, мислећи да је једино што може да се одвали, крушљиви део ван смера. Када је кренуо крушљиви део, велики камен је изгубио свој ослонац, и кренуо директно на мене у висини главе. Брзом реакцијом сам успео да се одвојим ногама од стене, али је онIMAG1285 ипак пронашао пут до моје леве подлактице, која је била потпуно пресечена до кости.
Уследила је мучна акција самоспасавања, а на земљи су били спремни Слоба, Михајло и Борис, са медицинским материјалном да ми укажу прву помоћ, мислећи да је поред обилног крварења потребно и имобилисати руку. Присебност, тренинзи и усавршавања из протеклих година, помогли су нам свима да извршимо са потпуном сигурношћу све што је било до нас, а онда смо нас тројица кренули до Љига у болницу, док је Слоба остао да пакује опрему. Након што смо се сви спаковали у ауто, кренули смо пут Ургентног центра, јер је било потребно отићи на хируршко одељење ради санације ране. На крају је све санирано у најбољем реду, уз залагање колега из Горске службе спасавања Србије.

???????????????????????????????Пример који се десио приликом опремања стене јасно показује да су рутина и умор можда два највећа узрока повреда, поред незнања и неискуства. Али и поред тога, јасно је да на личним грешкама највише може да се научи.

Посао на стени је завршен, осим пар болтова који фале да се споји дугачка линија „Папаре“. Простора има за још смерова, али о томе је потребно посебно размислити.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић

Камп за младе и перспективне спортске пењаче – Овчар бања

IMAG1190У периоду од 24. до 26. октобра 2014. године одржан је камп у Овчар бањи, намењен за спортске пењаче старости до 21. године, под покровитељством Планинарског савеза Србије. Иако је било најављено лоше време, није се могао померити датум, јер се у наредном периоду очекивало још лошије. Најављено је укупно 25 учесника, од тога 5 демонстратора, који су имали задатак да на терену поставе смерове и едукују млађе пењаче.

У петак је било у плану да се окупимо у ресторану „Дом“ уkli su ra 009 Овчар бањи око 19 часова, када је била договорена вечера, а потом и смештај по собама. Након тога је у склопу едукативног програма представљена област чворологије, где су присутни понављали чворове које су знали, и научили оне које нису.

Субота је осванула магловита и хладна, пропраћена упорном ситном кишом. Дан уопште није био погодан за пењање, али смо се поделили, тако да је једна група ипак отишла на стену, иако је напољу било свега 5-6 степени, а друга група је кренула у пешачке туре у околини клисуре. Било је предложено да се оде и на врх Овчара, али су се kli su ra 031сви надали да ће киша стати и да ће моћи да се пење. Увече је већина учесника отишла у термални базен на релаксацију, а после тога назад у дом на дружење и игре асоцијација које су савршено поправиле тмурну атмосферу из клисуре.

За разлику од претходног дана, у недељу је сунце обасјавало стене у клисури, али је ипак било достаkli su ra 048 хладно и са ветром. Овог пута смо сви отишли на стену, где смо за учеснике кампа поставили смерове на „top rope“, а пар смерова смо опремили само комплетима како би могло да се води. Било је толико хладно да се у току пењања скоро нисмо могли ослањати на поузданост у прстима, јер их нисмо осећали, тако да смо пред свако пењање покушавали све да учинимо како би се загрејали, али није било превише успеха. Ипак, многи су успели да попну барем по нешто, а свима је боравак у природи пријао.

IMAG1193Истог викенда је у клисури одржано и вежбалиште у склопу летњег алпинистичког течаја који је организовала Комисија за алпинизамkli su ra 067 ПСС, првенствено за припаднике Горске службе спасавања Србије, па су присутни могли да посматрају и уче о техникама извлачења палог партнера, техничког пењања, и др.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић, Ања Ивановић

Првенство Београда у спортском пењању на природним стенама – Рајац

???????????????????????????????Пењалиште на Рајцу, подно врха Чардак, коначно је могло да буде отворено, и то у склопу Првенства Београда у спортском пењању на природним стенама. Нажалост, због касне организације такмичења, оно се није уврстило у Трофеј Београда, али се ове године научило шта треба поправити догодине.

План је био да се такмичење одржи у суботу 27. септембра, јер је тог викенда на Рајцу традиционално организован „Дан чистих планина“ у организацији ПК „Победа“, који је окупио такмичаре у дисциплинама као што су орјентиринг, планинско трчање, планински бициклизам, навлачење конопца, а од ове године и спортско пењање. Наравно, неизоставне су биле многобројне пешачке туре које су са разних страна водиле на Рајац, а потом у дом „Чика Душко Јовановић“ на дружење. Субота је одабрана за такмичарски дан управо због тога да би они који су заинтересовани могли да остану и у недељу на Рајцу, али не бива све као што се претходно испланира.

???????????????????????????????Обзиром да је остало још посла након опремачке акције која је организована свега неколико дана пре такмичења, договорено је да у петак раније пођу Слободан Буловић и Милош Димић на Рајац како би опремили још један смер, и завршили започети на великом зиду, а поред тога, поставили сидришта и комплете на смерове. Остатак организаторске екипе требало је да стигне у петак вече на Рајац, како би у суботу све кренуло по плану. Ипак, временска прогноза није оманула. Негде око 16:00 је са Рајца стигао позив да тамо пада озбиљан град, и да прераста у тешки пљусак. Стена је била потпуно мокра, а сунце скоро зашло, што је значило да такмичење никако не може да се одржи следећег јутра јер је стена окренута ка северу, па смо сви знали да неће бити сува. Након консултације међу организаторима, договорено је да се ризикује и помери такмичење за недељу, што се показало као једини паметан потез.

Остатак организаторске екипе померило је свој одлазак за суботу ујутро, тако да су се тог дана Слоба и Милош код стене сачекали Бранка Недељковића??????????????????????????????? и Радомира Микића, који су донели сидришта и остатак комплета. Прво што је примећено тог јутра је испуњено обећање Младена Драшкића, половина шуме која је била испред стене није више постојала. Донекле је то олакшало приступ, али је доста и нарушило изглед амбијента, који је раније био доста зеленији. Иако је механизација мало претерала, јер је требало само да прокрчи пут, а не да поруши сва стабла, сада на то није могло да се утиче. Стена која је претходног дана била потпуно мокра, сада је местимично била сува, и сви су се надали да ће до следећег јутра већина 5 DSCF6119смерова бити пењива, али оних пар на великом зиду су били већ отписани као могући, тако да њих нису били постављени комплети. Слоба је избушио још један смер на самом почетку стене, и после тога су постављени преостали комплети као и већина сидришта. У вечерњим сатима стигло је двоје кола са такмичарима који су планирали да преноће у природи, а организаторска екипа се упутила у дом да одмори, и нестрпљиво дочека следећи дан.

14-DSCF6131У недељу је окупљање испред стене почело око 9 часова. Пристигло је 35 такмичара, 26 у мушкој и 9 у женској категорији, и након пријаве, у 10 часова је отворено такмичење. Било је пењиво 10 од 15 смерова, а оцене које су им додељиване ишле су од 5б до 7б. Инцидената током такмичења није било, због претходног темељног чишћења, али и због обазривости једног од такмичара, Жарка Јевремовића, који је приметио крушљив део у једном смеру, па је исти био моментално очишћен. Незадовољство су изразили многи такмичари јер је један смер остао неочишћен од маховине, па је морао бити скраћен на пола смера, обзиром да је добио назив „царство маховине“. Ипак, у току пењања ни један хват није одломљен, па тако нико није повређен.

Било је оборених плоча, пукотина, превиса, слопера, кримпова, смерова који су одлични за загревање, као и оних који су намучили и најбоље пењаче. И након осмочасовног надметања, стање на табели је било следеће:

 2 DSCF61501 dscЖене

  1. Јелена Јаковљевић, СПК „Вертикал“
  2. Милена Гавриловић, ПК „Гекон“
  3. Милица Тубин, СПК „Вертикал“ и Драгана Мирјанић, ПК „Гекон“

Мушкарци

  1. Немања Чизмић, ПК „Climbing tribe“
  2. Лазар Стефановић, ПК „Pentrax“
  3. Жарко Јевремовић, СПК „Вертикал“

9 DSCF6036Такмичар ПК „Победа“, Слободан Буловић, је заузео пето место. На такмичењу је било присутно укупно 6 клубова, а о сигурности присутних су бринула тројица припадника Горске службе спасавања Србије. За фер суђење су се побринула тројица судија, Милош Димић, Славо Глушчевић и Радомир Микић, који су имали проблематичан задатак на самом крају такмичења, када је такмичар Немања Чизмић у последњим секундама пре истека рока „ушао“ у смер, који је попео и тиме избио на прву позицију, што је резултовало негодовање другопласираног, али се на крају све спортски завршило.

Организација овог такмичења је све који су учествовали у њој научила многим битним стварима, а српском пењању донела 15 нових смерова:

  1. Вуница 6-
  2. Атеиста 7-
  3. Бабина папуча 7-
  4. Бадњак 7-
  5. Е7 8+7 DSCF6107
  6. Утрнули 8
  7. Нонијус 8+
  8. Гранит је гранит 8+/9-
  9. Екстази
  10. Динамит 8 (екстензија, пројекат)
  11. Корњача (пројекат)
  12. Минут до 12 (пројекат)
  13. Новчаник (пројекат)
  14. Папара (пројекат)
  15. Несвршени (пројекат)

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић, Славо Глушчевић