Прво коло државног првенства Србије у спортском пењању на природним стенама – Миљевићи

???????????????????????????????За викенд, 15. и 16. јуна 2013. године одржано је прво коло државног првенства Србије у спортском пењању, у организацији ПД „Камена гора“ и Комисије за спортско пењање, у дисциплинама „тежинско“ и „брзинско“. Локација стене налази се у рејону села Миљевићи удаљеном 1016640_406435226141788_1194975598_n 9 километара од Пријепоља. За превоз је била задужена Комисија за спортско пењање ПСС, која је обезбедила аутобус са полазном тачком из Новог Сада, а стајалиште у Београду био је паркинг Сава Центра. Нешто после 18 часова смо кренули из града Ибарском магистралом успут правећи свега пар пауза, ипак то нас није спречило да стигнемо у Миљевиће после поноћи. ??????????????????????????????????????????????????????????????Дочекали су нас пењачи који су већ пар дана били ту, као и један од помоћника при организацији, Славо Глушчевић, чије је залагање довело до тога да се раскрчи шума око смерова, као и да се уреди паркинг за аутомобиле свега стотинак метара од локације за камповање, а врхунац изненађења је био потпуно оздани пољски нужник. Камп се налазио на фудбалском игралишту, велика равна површина била је темељ за  неких двадесетак шатора, а на свега стотинак метара налази се планински извор тако да је место опремљено свиме што је потребно за уживање у природи. Још у току пута све је казивало да ће ноћ бити свежа, надморска висина кампа је око 860 метара, а ноћу се температура спуштала на 15 степени целзијусових.

Јутро је свануло као у рерни, јер иако сам се трудио да поставим шатор на неко место хладом покривено, нисам успео јер су сва била заузета. Паковање опреме, доручак и полазак на стену која се видела из кампа, а путем је удаљена неких 300 метара. Такмичење је отворено у 10 часова, а непосредно пре тога сви присутни су били упозорени на зоне које су биле обележене жутим тракама, а у којима је било забрањено кретање,??????????????????????????????? већ су само пењач и осигураваоц могли да бораве ту. То се први пут примењује на такмичењима у природној стени, као мера предострожности да у случају одрона камена гледаоци и остали пењачи који се налазе испод стене буду заштићени. Такође је упозорено да сви осигураваоци морају имати шлем на глави, а за оне који немају лични, КСП је обезбедила. Смерови су се рачуна ли на „flash“ и на „redpoint“, односно пењање из првог покушаја, или из више покушаја. Опремљено је 20 смерова, оцена од 6 до 10 по UIAA. Стена је орјентисана запад, југозапад, са једним делом који остаје у хладу јер га штити истурени део стене. Постоје превиси, плоче, пукотине, као и један краћи болдер који је ипак опремљен са четири болта. Подељена је у два блока, горњи са 8 смерова, и доњи са 12. Цело подручје је било препуно неких мува које су изгледале као осе, а у јутарњим и вечерњим часовима замењивали су их комарци.???????????????????????????????

??????????????????????????????? Први дан су сви стартовали агресивно, неке су наивнији смерови намучили, а неки су неуморно пењали смер за смером. Даване су оцене од 7- до 8+  по UIAA за један исти смер. Једина мана је та што већина смерова није била очишћена од лишајева и маховине па пењачице местимично проклизавале, а погдегде се дешавало да се одвали и камен, ипак није било повређених. Једина критика већине пењача је та што није продужено време за пењање првог дана, јер је први део такмичења завршен скоро два часа пре заласка сунца, а већина је желела да још пење, тако да су неки остали да пењу, али касније су им се ти смерови водили као неважећи за бодовање у такмичењу. Уследило је колективно купање на извору, прање ствари, а потом и вечера. Као што је обичај у том крају, домаћини из села су спремили питу од хељде са сиром, а уз њу је могло и кисело млеко да се купи. И за крај, окупљање око ватре, дружење, вицеви, музика, и тако до касно у ноћ. Ипак било је и оних који су се мало бавили астрологијом, и легали нешто раније како би се покушали наспавати.

???????????????????????????????Недеља је сванула пре аларма, наравно, јер се поновило суботње јутро, варијанте рерне. Такмичење је отворено било сат раније, тако да се свако организовао према себи, и упућивао на стену. Такмичење је постајало све напетије, наиме, наша најуспешнија такмичарка на међународној сцени, Сташа Гејо, била је два смера испред осталих такмичарки, у стопу су је пратиле Огњановић Милица, Јаковљевић Јелена, која је у последњих пар година освајала прво место на државним првенствима на природној стени, и Марија Милосављевић. Што се мушке категорије тиче, неуморни Матић Ненад је био раме уз раме са Братиславом Михајловићем, иза њих су се надметали Томић Милан, Буловић Слободан, Перуновић Лука, Кожул Ненад и други.??????????????????????????????? Што је такмичење даље одмицало било је све неизвесније. Одређен је један смер, оцене око 6 по UIAA за „брзинац“, али после наговора појединих пењача који су пењали тај смер, исти је оцењен као крушљив, па је изабран бољи смер, односно мање крушљив на горњем блоку. Брзинско пењање се одвијало у периоду од 14-16 часова, а такође је у 16 часова било заказано затварање такмичења. Проблем у току другог дана је искрсао када је један од такмичара пењао смер оцењен оценом око 9 по UIAA, и у току пењања десило се то да је плочица спала са болта. Одлучено је прво да се нашрафи нова плочица и да се иста гуртном споји са плочицом на болту изнад. Организација је помало мрзовољно приступила решавању проблема, али ипак је морало да се то учини како смер не би био угашен, а тиме би се пењачима који су га попели одузели бодови, уз то, било је жеље и код других да пробају један од лепших смерова. Након „офрље“ решеног проблема, замољена је организација да донесе бушилицу како би се реболтовао смер, јер је примећено да су још два болта лоше убушена. Али и од тога се одустало јер??????????????????????????????? болтови марке „FISCHER“, иначе често критикованих од стране пењача, били неупотребљиви јер су проклизавали приликом затезања. Тако да је одлучено да један од лепших смерова буде затворен током такмичења. Одмах након тога, такмичарка Јелена Јаковљевић почела је да пење смер у пукотини који нико није попео. Незгодна је ствар што смер улази у плафон, а тело остаје унутар стене усправно, тако да је свако копчање код ногу. Приликом изласка из пукотине, пред сам крај смера, комплет који је био укопчан, био је укопчан наопако, па га је откопчала и укопчала правилно, али приликом укопчавања уже јој се пребацило преко главе, што она није приметила упркос сугерисању и посматрача и мене као осигураваоца, вероватно због великог фокуса током решавања детаља у коме се налазила. И ту се десила грешка судија – пустили су је да настави да пење. Она је наставила да пење, притом је вукла фактички дупло уже обмотано око себе, непримећујући викала је „не затежи“, а мени је само у глави било „хватај комплет, немој да си пала“. Ухвативши препоследњи хват, сидриште јој је било испред носа, и у том трену је неко из редова пењача који су посматрали ову несвакидашњу ситуацију викнуо „хватај комплет, рачуна се“.??????????????????????????????? Одмах је ухватила комплет, а потом и сидриште, након чека је свима који су гледали лакнуло, и тек када је кренула да укопча сидриште видела је у каквом је проблему све време била. На сву срећу, све се завршило на најбољи могући начин, ипак, по правилима такмичења, ухватила је комплет пре него је укопчала исти, тако да јој тај смер није бодован за пласман. Уследило је пењање „брзинца“, затварање такмичења, а потом и распремање смерова. Доста је замерки упућено пењачима који након пењања нису распремили своје смерове, па су појединци остали да по сунцу распремају већину смерова, а тиме је и померен полазак за некх 90 минута. Док су једни паковали камп, други су бројали резултате, а они су следећи:

Тежинско:

Жене

1. Сташа Гејо „ПАЕК“ Ниш

2. Јаковљевић Јелена „Вертикал“ Београд

2. Огњановић Милица „ПАЕК“ Ниш

4. Милосављевић Марија „Београд“ Београд

5. Јанковић Александра „Земун“ Београд

Мушкарци

1. Матић Ненад „Адреналин“ Нови Сад

1. Михајловић Братислав „Земун“ Београд

3. Томић Милан „Адреналин“ Нови Сад

4. Буловић Слободан „Победа“ Београд

5. Кожул Ненад „Гекон“ Београд

Брзинско:

Жене

1. Јаковљевић Јелена „Вертикал“ Београд

2. Сташа Гејо „ПАЕК“ Ниш

3. Огњановић Милица „ПАЕК“ Ниш

Мушкарци

1. Матић Ненад „Адреналин“ Нови Сад

2. Буловић Слободан „Победа“ Београд

3. Микић Радомир „Победа“ Београд

???????????????????????????????И поред пропуста као што је лоше изболтован смер, или пак лоша процена судије да пусти такмичара у ризичну ситуацију, и поред одлуке главног судије да се не продужи такмичење, такмичење је прошло квалитетно и успешно. Скоро цела субота, и пола недеље, на новом пењалишту већини је пријало. Боравак у природи, дружење, и ведро небо изнад нас су оно што би требало да се цени. Награда није било, организоване су само дипломе и медаље. Учествовало је око четрдесет пењача из Пријепоља, Ниша, Новог Сада, Београда, Суботице, Лазаревца, а за безбедност присутних била је задужена трочлана екипа Горске службе спасавања.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић

Мешовита акција на Рајцу

У периоду од 17. до 19. маја 2013. године рађено је рекогносцирање терена на потезу Пурина црква – Провалија, чишћење и опремање мајдана „Чардак 1“, као и маркирање европског пешачког пута Е7 у рејону Сувобора и Равне горе. У петак се кренуло из Београда са двоја кола, време успут није обећавало, чак нас је и киша ухватила код Лајковца, али веровали смо прогнози која је предвиђала сунчано и топло време за викенд, а тако је и било. Након доласка у дом и распакивања алата и материјала потребног за постављање маркација, уследио је ручак а потом рекогносцирање терена правцем Пурина црква – Провалија – Којића ком, у смеру ка Којића кому, како би смо пронашли стене које сеPrinudni abzajl налазе на том потезу. У жељи да скратимо пут загубили смо се у шуми изнад стазе, а лутајући смо наишли на једну пећину чију смо локацију забележили ради даљег истраживања. Сматрајући да смо изнад маркиране пешачке стазе, абзајловали смо низ стене и ту се појавила маркација. Отишавши предалеко, морали смо да се вратимо ка Пуриној цркви и ту смо нашли стену висине 10-12 метара (изнад тога делује крушљиво), а ширина јој је одокативно 35 метара. У брзини смо заборавили чекић па нисмо могли да проверимо квалитет стене, али свеједно ће бити разлога да се вратимо на исту локацију. Наставивши даље ка Провалији почео је да нас хвата мрак, а уз пут су се низале стене стотинама метара широке, а висина им је ишла и преко 20 метара. Било је ту жљебова, превиса, плоча, и др. Схвативши да ће нас мрак ухватити, морали смо да обуставимо даљу претрагу терена, тако да је за сад истражен веома мали део стена на том потезу. Након пробијања кроз шуму нашли смо се на једној од рајачких ливада, а потом смо се упутили ка дому где смо ноћили. Stena - Purina crkva

Суботње јутро свануло је рано за нас раднике. У 6 часова смо сви били ван кревета, уследило је паковање потребног материјала, хране, као и људства у тракторску приколицу, или на тракторске блатобране, а већ око 7 часова били смо у покрету. ???????????????????????????????Трактором је требало прећи пут до Равне горе, а успут смо остављали материјал за постављање маркација на одређеним локацијама. Поделили смо се у две групе, сувоборску и равногорску, а свака је имала да постави по два стуба. Нешто после 8 часова почели смо са радом, копање рупе, нивелисање и орјентисање стуба на којем ће се наћи путокази, бетонирање истог, а потом доручак и кратак одмор, након чега смо пешке продужили до првог стуба, и онда обнављање градива од пре сат времена. Сунце је све време пржило, мада је дувао ветар који је субјективно хладио кожу, али касније су појединци могли да примете да су изгорели на сунцу. На тој раскрсници где смо постављали други стуб, укрштале су се колоне ученика из средње медицинске школе које су са својим??????????????????????????????? ???????????????????????????????panorama професорима кренули на планинарење, потом мотоциклисти који су кренилу на теренску вожњу брдима Сувобора, а из супротног правца су наилазили бициклити, који су ту исту вожњу управо завршили. Након завршеног посла део екипе је отишао у дом да чека трактор са равногорцима, а део екипе је отишао у правцу врха Рајца на поподневни одмор. Уследио је ручак, прављење планова за сутрашњи рад, дружење, а у позадини се пратио дерби Звезда – Партизан. Један ауто је исто вече, након одрађеног посла отишао за Београд, а ми смо се упутили раније на спавање како би што раније кренули са послом у недељу.

Буђење, паковње, доручак, и полазак. На стени смо били око 9:30 часова. Успут смо обележавали локације и мерили стазу помоћу ГПС-а. Пре почетка чишћења отишли смо и до другог мајдана, који дефинитивно делује мање крушљив, усликали смо га, потом се опремили и свако је пошао на своје задужење. Наставило се чишћењем високог дела стене на „Чардаку 1“ која је сад већим делом очишћена. Премерено је да у најнижем делу има око 25, а у највишем око 39 метара.???????????????????????????????
??????????????????????????????? Лево и десно од ње постоји доста крушљивих делова у горњем делу стене, и тек након што се то очисти може да се приступи чишћењу и мерењу самих плоча на којима би се опремали смерови. Избушена су још два болта на већ опремљеним смеровима, и додати карабинери на врх (који ће у скорије време вероватно бити замењени брзим алкама), и тиме је завршено опремање тих смерова. Након тога  настављено је чишћење у следећем сектору поред избушених смерова, проверен је квалитет стене, и оцењено је да се може опремити минимум 1, а максимум 4 смера на том делу. Након завршеног посла смо се релаксирали покушавајући да попнемо смерове који су опремљени, али није нам баш у потпуности пошло за руком, што због тежине смерова, што због исрпљености целодневним радом на сунцу. Уследило је паковање, вожња до Славковице где смо покупили трећег путника, а потом Ибарском магистралом до Београда.

Тренутно влада мишљење да је могуће и више него што смо очекивали. Велики мајдан већ сад показује да има капацитета за минимум 20 смерова висине од 8 – 38 метара, а на другом мајдану још нисмо почели да радимо. Сателитским снимцима су лоцирана још 2 мајдана удаљена на око 1-2 километра од мајдана „Чардак 1“, и у плану је да се пронађу у што скоријем року, а сумња се да постоји??????????????????????????????? још 3 мајдана до 2 километра далеко. Такође велики потенцијал представљају кречњачке стене на потезу Пурина црква – Провалија – Којића ком, уколико се утврди да су погодне за опремање. Колима се може без проблема прићи до простора за паркирање испред мајдана „Чардак 1“, места за камповање има испред другог мајдана (завучено је са пута којим се крећу камиони са материјалом за цркву која се гради у непосредној близини), или на ливади удаљеној 150 метара од великог мајдана. Тренутни проблем је вода, најближе место где се може напунити је село Грађеник које је удаљено неких 5 минута хода од великог мајдана. Што се тиче информација о удаљености, ево неких значајнијих:

Београд – Љиг – Кадина Лука = 88,5 km

Кадина Лука – Грађеник – Чардак 1 = 3,5 km

Кадина Лука – Славковица – Планинарски дом „Чика Душко Јовановић“ = 8,2 km

Чардак 1 – Чардак 2 = 600 m

Чардак 1 – Грађеник = 650 m

Чардак 1 – врх Чардак = 1,5 km

Планинарски дом „Чика Душко Јовановић“ – врх Рајца = 2 km

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић

Одржано државно првенство Србије у болдерингу на природним стенама

У Јелашничкој клисури је за викенд 13. и 14. 04. 2013. године, по први пут је одржано државно првенство Србије у болдерингу (пењање по ниској стени без осигурања), у организацији пењачког клуба „Naissus“ из Ниша, а под покровитељством Комисије за спортско пењање Планинарског савеза Србије. Своје пењачко умеће показало је двадесетак такмичара, док су најбољи међу њима били Сташа Гејо („PAEK“ Ниш) у женској, и Бојан Јанежић („Spirit“ Београд) у мушкој конкуренцији.

 

 

Победници у женској категорији:

1. Сташа Гејо, „PAEK“ Ниш, 3500 бодова

2. Антонина Брдарић, „Pentrax“ Кикинда, 1500 бодова

3. Милица Огњановић, „PAEK“ Ниш, 1000 бодова

Победници у мушкој категорији:

1. Бојан Јанежић, „Zemun“ Београд, 1833,3 бода

2. Александар Сивачки,  „Spirit“ Београд, 1166,7 бодова

3. Марко Ћирковић, „As“ Београд, 1000 бодова

О безбедности такмичара бринула је екипа спасилаца Горске службе спасавања Србије.

Пролећно уређивање Горњачке клисуре

466849_321858897942071_53693122_oДана 6. и 7. априла 2013. године, у организацији Алпинистичког одсека Београда, извршено је уређење приступа алпинистичким смерима, маркација и израда нових смерова.

Из Београда се кренуло на акцију око 8 часова. Временски услови нису били идеални, али сви су и очекивали да неће бити сунчано. После краће паузе у Петровцу на Млави, где је уследила куповина доручка и намирница за заједничку вечеру – котлић, настављен је пут према клисури. Иначе при журби у Петровцу, неки од нас нису стигли да попију оно што су наручили у локалном кафићу те нам је љубазно особље истог дозволило да понесемо две топле чоколаде за успут, тако да су неки добили сувенир са пута.

401953_321863511274943_1777568462_n

Распоређене су дужности појединаца и група, а ја сам била задужена да са Дејаном Јеремићем – Јером помажем око прављења смера у блоку „Бургија“. Пут до стене мало неприступачан јер је велика падина са сипаром. Доласком до стене нашли смо логичну линију смера коју смо планирали да опремимо. Да би опремање започели са врха стене, Јера је са опремом за традицију испењао смер од 15 метара, потом је ужетом извукао свој ранац, док сам ја одлучила да пењем са ранцем на леђима. Данак неискуству је плаћен јер ми је то било најгоре пењање, што због ранца који ме је вукао од стене, што због лошег осећаја при пењању јер сам пењала у патикама. Све време над нама је било сиво тмурно небо, док је кроз клисуру константно дувао ветар. Доласком на врх распаковали смо опрему и Јера је почео да буши сидриште и пар болтова испод. 909264_10151384722697409_704973592_n Онда је дошао ред на мене, и под будним оком Јериним поставила сам 5 болтова са плочицама. Пар метара испод наишли смо на крушљив део, 476964_321860604608567_746129820_o и проверавајући квалитет стене одвалили смо један камен који се сручио поред моје ноге благо ме закачивши. Након тога Јера је преузео даље опремање смера, а ја сам абзајловала до подножја стене. Остало је да се избуше још два болта јер су се батерије истрошиле пред сам крај. Оставили смо опрему на стени јер је у плану остало да се сутрадан заврши опремање смера, и након тога одлазимо до паркинга, 919807_321858647942096_1542856432_o а потом у камп који се налазио испред дома извиђача у Ждрелу. Вечера је таман почела да се спрема, а одлучено је да мени буде вегетаријански, ипак, нашле су се ту и неке кобасице. Након добре клопе, уследило је дружење око логорске ватре, а потом је неко предложио да се оде на купање у термални извор недалеко од кампа. Већина је отишла на ноћно купање, а ми уморни смо се упутили на спавање.

Следеће јутро смо након доручка спаковали камп опрему и упутили се да завршимо започет посао. У помоћ нам пристиже Бојан – Брат Робот који је одрадио хортикултуру око смера. Такође, пењали смо неки смер оцењен са 5+ UIAA, док је за то време Јера бушио остатак смера. IMG_7478Време је брзо почело да се погоршава, почела је чак и киша, тако да смо у кратком временском периоду завршили опремање и чишћење смера, услед велике хладноће одлучили смо да не пењемо више, него да се спакујемо и кренемо назад. Уследило је дружење у локалној кафани – рибњаку, а потом и колективни покрет за Београд.

UntitledСмер је назван „Пети елемент“, има 12 копчања, а на сидришту су 2 болта са алкама. Висина смери је око 33 метра, а тежина је процењена на минимум 6 по UIAA. Абзајл са врха смери се може урадити са ужетом од 60 метара.

Укупно је постављено 13 табли, сређен приступ до 7 сектора, укључујући и онај ка централној стени. У појединим деловима поправљене су стазе приступа (ојачане већим камењем ) и укопани поједини степеници у земљаној подлози. Опремљен је један нови смер, а чишћени су крушљиви делови на већ постојећим. Такође су замењени стари дотрајали клинови, и болтована су сидришта ради повећања безбедности. 478816_321860247941936_1135958824_o

У самој акцији чишћења учествовало је укупно 25 људи, припадници АОБ-а, АОП-а, као и један члан ПТП-а.

Захваљујемо се Планинарском савезу Србије на подршци!

Извештај: Јелена Радовановић

Фотографије: АОБ, Јелена Радовановић

Чишћење и опремање мајдана „Чардак 1“

У периоду од 01. – 03. 02. 2013. године, трочлана екипа у саставу Мијатовић Борис, Смиљанић Милан и Микић Радомир упутила се Сувоборском Рајцу у жељи да се почне са опремањем стене, заправо мајдана, за потребе такмичења и уопште повећања смерова у земљи.

Кренуло се у петак у јутарњим часовима, успут смо преузели бушилицу и болтове Алпинистичког одсека Београда, и потом смо Ибарском магистралом наставили пут Кадине Луке и села Грађеник.

Нешто пре поднева стигли смо до мајдана и приступули раду на истом. Са десне стране, на почетку мајдана, примећен је један потпуно здрав и чист гранитни део висине 10-12 метара, на којем смо проценили да може да се буши без обимног чишћења. Договорено је да двојица приступе централном и десном делу из шуме изнад мајдана и да раде на чишћењу стене, а да трећи приступи опремању смерова. Очишћено је релативно мало јер је посао обиман, али оборена је већа количина камења укупне масе 2500~3500 килограма, узимајући у обзир да је просечна густина гранита 2750 кг/м3. На централном делу је делимично очишћен приступ здравом делу стене висине 30~35 метара, где су у новембру постављена два болта за даље опремање и чишћење. Такође су избушена два смера:

– Атеиста, 5b (6-), 10 метара, 6 копчања;

– Бабина папуча, 5c (6), 8 метара, 4 копчања;
Са радовима смо завршили нешто пре мрака упутивши се у дом „Чика Душко Јовановић“ где нам је био организован смештај у таванском простору.

Распоред посла у суботу био је исти као и претходног дана. Приступ централном делу је поприлично очишћен и обезбеђен, а очишћена је и линија на десном делу стене где је процењено да може да се избуши смер висине 10~15 метара. Оборено је камења масе 1000~2000 килограма, и опремљен је још један смер:

– Бадњак, 6а+ (7-), 12 метара, 6 копчања;

Радови су завршени у сумрак, а након краћег дружења са локалним становништвом упутили смо се поново у дом где нас је чекао организовани ручак.

Недеља је осванула са снегом, тако да се одустало од рада, те смо се након продуженог доручка упутили ка Београду.

За сада је процењено да се на великом мајдану може опремити 15~20 смерова, од којих би 1~5 били високи 25~30 метара. Пронашли смо још један мајдан, трећи по реду, који је удаљен око 500 метара од великог, а до њега се долази путем који води ка цркви, и на једном делу треба скренути лево на лошији колски пут. Процењено је да се на њему може опремити 10~15 смерова висине 10~20 метара, уз доста мањи посао чишћења.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић

Искушеника Душана


Дана 11.11.2012. године трочлана навеза састава Смиљанић Милан и Микић Радомир из Пењачког тима Победа, и Јовановић Михајло из ПК „Вертикал“, извршила је алпинистички успон у Горњачкој клисури. Испењан је смер „Искушеника Душана“ који је дугачак 100 метара. Смер има четири цуга, оцене: 3/4, 6+, 4, 2/3 по „UIAA„. На крају трећег цуга постоје два болта која се могу искористити за штанд, на крају четвртог постоји један клин, а остатак смера је потпуно неопремљен.

Из Београда се кренуло у 07:30 часова, а успон је почео око 11:30 часова. Договорено је да Милан као најискуснији води цео смер, да Михајло иде као други, а да ја идем као трећи да бих вадио опрему. Све време успона дувао је страховито јак ветар, просечно 11 м/с, и веома је отежавао успон. Већ на првом цугу је настао мали проблем током вађења френда који је тако био постављен да је сваким цимањем био само још боље заглављен у стени, и тек после неких 15 минута мучења успео сам да га извучем напоље. Након другог цуга на тренутак смо помислили да смо се изгубили у смеру јер смо се нашли испод великог превиса који није требало да нам буде на путу, али убрзо смо се снашли и наставили даљи успон. Иначе у прва два цуга нашли смо се на удару веће количине камења које је одваљивао водећи пењач, а потом и други, сва срећа ни један оборени камен није пронашао путању до нас. Једини камен који је погодио моју ногу, и то већи од свих који су зујали поред главе, био је онај који сам ја одвалио, а који су користили као хват обојица пре мене, сва срећа па је само нагњечење прста изазвао. Већ при крају трећег цуга мрак је био на помолу, и било је толико хладно да смо се сва тројица тресли од зиме, и без приче смо се споразумевали само да бисмо што пре стигли у заветрину. Током пењања четвртог цуга било је неопходно пењати са чеоном лампом, и умето да послењи, најлакши цуг буде опуштање, заправо је био мучење као и остали, прво зато што је то отворен гребен, те је ветар на њему био најјачи и буквално смо морали да залежемо и то више пута у том цугу, следећи проблем је био тај што смо имали само једну лампу на три човека јер је једна случајно заборављена у ранцу, а друга је баш тад нашла да се поквари, иначе лампа врхунског произвођача – „PETZL“. Но, и поред свих проблема, и поред изгубљеног френда који смо касније пронашли, сва тројица смо успели да изађемо на врх око 18:00 часова, на којем нам није било до сликања са заставом и победничког испијања пива, што смо планирали пре почетка успона. Мрак је изазвао још један проблем – губљење у силаску. Прво је требало доћи до подножја смера где смо оставили непотребну опрему, а потом да кроз шуму и непроходно жбуње нађемо пут без да слетимо низ једну од литица које су нам биле на путу јер смо промашили стазу коју смо истог јутра користили за прилаз смеру. Ипак, безбедно смо сишли до кола и убрзо потом смо се упутили ка Београду где смо стили око 22:30 часова.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије:  Радомир Микић