Опремање каменолома испод Чардака

У периоду од 7. до 9. новембра је организовано уређивање??????????????????????????????? каменолома испод Чардака, последње у 2015. години. Обзиром да је остало још посла након такмичења, четворочлана екипа је отишла да заврши већи део тога. У плану је било да се постави остатак брзих алки на сидришта, да се испишу имена смерова, да се продуже два смера у високој стени, јер је остало још болтова и плочица, и наравно да се уклони сваки ризичан део на стени. Такође, трбало је скицирати и фотографисати стену, ради израде водича.

У петак смо кренули из Београда, и увече смо стигли у дом. Није било никога, тако да смо уживали у тишини, и споља, и изнутра. Смештај је био организован у таванском делу, у врећама за спавање, а убрзо након ???????????????????????????????распремања, послужена је вечера, иако ресторан званично није радио, што нас је наравно орасположило. Раније смо легли да спавамо како би ујутру могли да устанемо на време, и урадимо што више посла.

Субота је била савршена за рад, није било ни много сунца, а ни облака, тако да је температура одговарала свима. На стени смо били доста рано, и одмах поделили индивидуалне задатке. Прво што смо приметили је да је Младен Драшкић очистио скоро целу површину испред стене, тако да сва шума која је била испред стене, сад не постоји, и ту је велика равна чистина. Борис и Слоба су били задужени да се спусте изнад смерова „Папара“ и „Новчаник“, и након чишћења свега што је ризично, продуже смерове са постојећих сидришта, до највише безбедне пењиветачке. Михајло и ја смо били на земљи, и имали смо задатак да испишемо ???????????????????????????????имена свих смерова, и пребројимо копчања, а потом да се ја спустим изнад смерова којима фали по једна алка на сидришту. Радови су текли без проблема, Слоба и Борис су очистили све што је могло да се очисти, а потом је Слоба почео да опрема линију изнад смера „Новчаник“, извукавши је на неких 35 метара. Борис је сматрао да је боље да мени препусти опремање друге линије, тако да је након чишћења распремио своју линију и спустио се да помаже са земље. Исти дан је урађено скидање вишка болтова са смера „Утрнули“, а такође је чишћен део лево од њега, јер делује да је могуће избушити још један смер ту.

У недељу је остало да се опреми линија изнад „Папаре“, и очисти део стене лево од њега, рачунајући да је и ту могуће продужити смер „Несвршени“. ???????????????????????????????Слоба је преузео чишћење, а ја опремање. Михајло је радио на фотографисању и скицирању стене, успут бројећи копчања, а Борис је опремио још пар преосталих сидришта, и очистио остатак дела лево од „Утрнулог“. Након тога, њих двојица су стигли мало и да пењу, док смо Слоба и ја радили на стени. Све је текло нормално и сигурно, а онда је умор мало утицао на пар догађаја који су уследили. Слоба је завршио чишћење свог дела, и након што се спустио, отишао је са Борисом да пакује вишак опреме, а за то време је Михајло био на врху, чекајући да завршим опремање, и потом да размонтира сидришта. Сунце је већ почело да залази, али је био светло и могло је да се види без употребе лампе. Након што сам извукао више од три четвртине наставка линије изнад „Папаре“, спуштајући се ка доњем сидришту, наишао сам на огромну љуску коју је требало избећи са десне стране, и након четири болта, смер би био спојен у један, дужине око 37 метара.??????????????????????????????? Поставио сам болт неких два метра изнад љуске, на потпуно чврстом делу стене, а онда спуштајући се у ниво где могу да стојим на љусци, гледао где могу да поставим болт који ће бити сигуран. У принципу је све деловало чврсто, само је потребно било да се погоди за најбољи положај за копчање. Подигавши се пола метра, видео сам крушљив део ван смера, који сам хтео превентивно да очистим, јер је деловало да ће између два дугачка моћи да се опреми још један смер, и тад сам направио највећу грешку. Део који је био крушљив је држао повећи камен, који је до тад деловао потпуно компактно, и зато се нисам подигао пола метра изнад, мислећи да је једино што може да се одвали, крушљиви део ван смера. Када је кренуо крушљиви део, велики камен је изгубио свој ослонац, и кренуо директно на мене у висини главе. Брзом реакцијом сам успео да се одвојим ногама од стене, али је онIMAG1285 ипак пронашао пут до моје леве подлактице, која је била потпуно пресечена до кости.
Уследила је мучна акција самоспасавања, а на земљи су били спремни Слоба, Михајло и Борис, са медицинским материјалном да ми укажу прву помоћ, мислећи да је поред обилног крварења потребно и имобилисати руку. Присебност, тренинзи и усавршавања из протеклих година, помогли су нам свима да извршимо са потпуном сигурношћу све што је било до нас, а онда смо нас тројица кренули до Љига у болницу, док је Слоба остао да пакује опрему. Након што смо се сви спаковали у ауто, кренули смо пут Ургентног центра, јер је било потребно отићи на хируршко одељење ради санације ране. На крају је све санирано у најбољем реду, уз залагање колега из Горске службе спасавања Србије.

???????????????????????????????Пример који се десио приликом опремања стене јасно показује да су рутина и умор можда два највећа узрока повреда, поред незнања и неискуства. Али и поред тога, јасно је да на личним грешкама највише може да се научи.

Посао на стени је завршен, осим пар болтова који фале да се споји дугачка линија „Папаре“. Простора има за још смерова, али о томе је потребно посебно размислити.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s