Опремање великог каменолома испод Чардака

Након више од годину дана када је опремљен први смер на гранитном каменолому испод Чардака, дошло је време да се организује опремање већих размера, поводом такмичења Првенства Београда у организацији ПК „Победа“ и Планинарског савеза Београда, уз сарадњу са СПК „Вертикал“.

У два наврата је организовано опремање, 11. и 24. септембра, што се некима поклопило са пословним, испитним, или другим обавезама, али ипак је задатак да се опреми пењалиште са минимум 15 смерова успешно извршен. Донекле је олакшавајућа околност била та што је раније опремљено 5 смерова који су били чувани за такмичење, тако да је остално још 10 смерова да се уради за нешто мање од 20 дана.

???????????????????????????????У првом одласку, 11. септембра, организовали су се Славо Глушчевић, Слободан Буловић, Михајло Јовановић и Милица Тубин. Кренуло се у раним јутарњим сатима како би се што пре стигло на стену. Успут се свратило до Љига по доручак и намирнице, а онда даље пут Грађеника. Након изласка из села постоји стрма земљана узбрдица која редовно намучи скоро свако возило, па је морало да се гура, али смо пар стотина метара касније сви су били код стене. Задатци су били унапред подељени, Славо и Слоба да опремају, а Милица и Михајло да среде приступ стени који је тада представљала права џунгла дрвећа, жбуња, пузавица, трња и др. Првих сат времена је протекао у осматрању стене како би се пронашле најлогичније линије смерова, као и приступ до њих. Приступ стени је извршен одозго, кроз шуму, користећи дрва као штандове. Рађено је у десном делу стене, у наставку већ урађених смерова, да би сви били груписани. Прво се приступило чишћењу свега што је крушљиво, а налази се изнад смерова, како би сектор био што више безбедан за пењање. Славо се спустио до мале полице, одакле је наставио на стену испод, где је успео да опреми два смера, а Слоба је у првом силаску опремио једну линију, па је од сидришта тог смера траверзирао у лево како би спустио још једну линију другог смера. Када је наступио мрак, резултат тог дана су била четири опремљена смера. За то време, док су опремаоци бушили, Михајло и Милица су успешно пробили стазу до десног дела стене, користећи камења, кога има на претек у околини, за поплочавање пута.

???????????????????????????????Након рада, на позив мештана тог краја, екипа се придружила на вечери и дружењу, уз роштиљ, код цркве која се гради испод врха Чардак. Речено је да се може рачунати на њихову помоћ при даљем раду, јер им је стало да оживе тај крај. Након свега, у касним сатима, кренуло се пут Београда.

Друго опремање каменолома за такмичење уследило је 24. септембра, свега пар дана пре такмичења. Славо и Слоба су као већ уиграни опремаоци били у плану, а као помоћ су им притекли Радомир Микић, Радован Буквић и Немања Дабижљевић.

Полазак је био са Церака, где се екипа спаковала у Славин караван, јер је опреме било поприлично. До Љига се брзо стигло, купљено је све што је потребно за тај дан, а онда правац стена, тачније, правац узбрдица пре стене, где је опет морало да се гура тих пар метара. Чим се стигли на паркинг, дошао је и Младен Драшкић који је обећао да ће бити раскрчена џунгла испред стене, како би могло боље да се приступи каменолому, што је и учињено пре такмичења.

Пошто се већ знало ко шта ради, брзо се кренули са послом, Славо и Слоба да опреме по још један смер у деловима где су претходни пут опремили по два смера, Радомир да очисти и опреми линију у наставку, лево од Слобе, а Немања и Радован да чисте велики зид каменолома. Убрзо су још три смера била готова, тако да је Слоба наставио да опрема нови смер на великом зиду, а Немања поред њега се посветио раду на најдужем смеру у том тренутку. Размишљало се о још пар линија на десном делу, али било је ???????????????????????????????потребно доста чишћења пре тога, тако да се одустало у том тренутку. Пошто је одабрао краћу линију и брзо је завршио, Слоба је одлучно почео да опрема и 14 смер тог дана, али га је мрак у тој намери зауставио. Организација је била одлична, и урадило се доста, али је и довољно, јер је било завршено 13 смерова, док је четрнаестом фалило 3 болта, а петнаести још није био ни на помолу.

Такмичење је било свега пар дана испред нас, а посла је било још доста. Требало је опремити смер и по, поставити брзе алке на сидришта, исписати имена смерова, и надати се да  ће прогноза погрешити, јер је дан пре такмичења најављено било обилно невреме са обилним падавинама. Остало је да се организујемо и урадимо оно што је преостало, али тај дан смо могли само још да се спакујемо по мраку, и вратимо за Београд.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s