Друго коло државног првенства Србије у спортском пењању на природним стенама – Кањон Сјутјеске

???????????????????????????????Дуго очекивано такмичење у Крњачи покрај Прибоја, тачније у кањону реке Сјутјеске, које је померено са првобитног термина са почетка августа, коначно је дошло на ред. Из Београда је планиран полазак у 17 часова, у петак 23. августа, ипак,  каснило се још у поласку. Прво зато што је екипа из Новог Сада каснила са доласком у Београд, а онда се у последњи мах једна од учесница сетила да је заборавила пасош те је полазак сачекао још десетак минута. Коначно смо се котрљали Ибарском магистралом, нас 25 такмичара, два члана Горске службе спасавања, и наш добро познати возач Боле. Негде после Ужица смо се дали у дискусију да ли је боље ићи макадамом од Јабуке према Крњачи, што је најближи али најлошији пут уз информације да је скоро оштећен, преко Босне, проблем је био узан део пута на једној деоници као и сама граница која је пре две године била проблем, или преко Пљеваља, што је најдужи али и најбољи пут. Ипак се кренуло преко Пљеваља, али пре доласка до границе – поново проблем. Двоје путника су понели старе личне карте, тако да је ова дуга ноћ постала још напетија. Добрим преговорима, прошли смо обе границе, град Пљевља, а потом је поново требало ући у Србију, и на тој трећој граници смо били задржани ради евиденције, што је само одложило спавање те вечери. Надомак кампа су нас дочекали организатори са којима смо се упутили до локације где ће аутобус бити паркиран, а такмичари поћи путем кампа који је удаљен неких 700 метара, било је око 3 часа после поноћи. Ведро небо, свеж планински ваздух и енергија мира у природи моментално су учинили да се заборави све што смо преживели током пута и да се насмејани посветимо прављењу преноћишта. Већина је отишла да подигне камп, а нас шесторо је остало да спава у аутобусу, док је један такмичар развукао шатор десетак метара поред аутобуса. Температура идеална за спавање, једино је месец као рефлектор сијао целе ноћи, па је умео да буди у пар наврата.

???????????????????????????????Сунце је изашло рано те нас је огрејало и разбудило пре планираног времена. Уследио је доручак и јутарње дружење са екипом из Ниша која је ноћила одмах поред аутобуса, а коју у мраку нисмо видели претходне ноћи, и чекање остатка екипе да дође како бисмо се упутили ка стени. Полазак је планиран у 9 часова јер се такмичење отвара у 10, али због касног доласка већина је развукла јутарње спремање па су у групама надолазили без журбе. У међувремену се пар такмичара, како би разбили досаду, дало у окршај бацања камена с рамена. Око 10:15 коначно смо кренули ка стени, али већ после непуних километар аутобус се насукао на једној уској кривини, ипак, савременом техником и искуством возача убрзо смо се поново нашли на путу за Сјутјеску. Добро познат кривудав пут ка клисури где су нас дочекали организатори, потписане су пријавне листе, подељене учесничке мајице, добијене су информације о тежинама смерова, а потом се свако са својим пењачким паром, или тимом упутио на један од четири нова блока за пењање са 20 нових смерова оцена од 6а до 7ц+.??????????????????????????????? Такмичари су се смењивали на смеровима, лакши су били заузетији, док су се они бољи посветили решавању детаља у тежим смеровима. Горњи блок је био осунчан и без проблема је могло да се пење у мајици, или без ње, док су остала три блока била у сенци, и за оне који осигуравају је чак и лагани дукс био пожељан. Пењање је протицало у најбољем реду, до поподневних часова када се небо затворило и почела је да пада умерено јака киша са хладним ветром. Свега пар смерова је могло да се пење јер су били превисни, али први дан такмичења је ускоро био и готов. Спуштање по клизавом и мокром терену, и правац ка кампу. Овога пута је аутобус био паркиран на цести удаљеној око километар и по од кампа да се не би „ломио“ по лошем терену. Синоћну шесторку из аутобуса допунило је још четворо такмичара који су оставили шаторе отворене па им је комплетан садржај унутар био мокар. Месец је био на небу, значи време је за спавање.

???????????????????????????????Недеља нас је дочекала топла, потпуно сметнувши нам с ума јучерашњу кишу. Такмичари су се нешто пре 10 часова лагано окупљали око аутобуса, а неколицина је кренула пешице до продавнице која је успут са идејом да их аутобус покупи, док су се двојица егзибициониста дала у јутарње загревање дуго 12 километара до клисуре, и тек их је на последњем километру аутобус сустигао. Такмичење се ближило крају, ишло се до максимума, отварала се и кожа на прстима. Фаворити су од почетка били Сташа Гејо и Лука Перуновић, а за остала места се водила напета борба. Око 16 часова је отворен и брзински смер на једном од старих прошлогодишњих смерова. У току другог дана такмичења десило се  да се два пута одвалила стена на једном од лакших смерова, а такође је било критика да неки смерови нису добро очишћени. Оно што је највећа грешка која се десила при организацији је та да су капијице карабинера на комплетима биле погрешно укопчане, односно карабинер у који се копча уже налазио се у болту. То је примећено на пар смерова. Ипак, такмичење се завршило без инцидената, а са посластицама у виду кајмака и киселог млека, а организатори су се потрудили да направе и домаћи коктел „Мохито“! Уследило је распремање смерова и бројање резултата, а они су следећи:

Тежинско:

Жене

1. Сташа Гејо „ПАЕК“, Ниш

2. Огњановић Милица „ПАЕК“, Ниш

3. Јаковљевић Јелена „Вертикал“, Београд

Мушкарци

1. Перуновић Лука „Земун“, Београд

1. Стефановић Лазар „Pentrax“, Кикинда

3. Јанежић Бојан „Земун“, Београд

Брзинско:

Жене

1. Сташа Гејо „ПАЕК“ Ниш

2. Јаковљевић Јелена „Вертикал“ Београд

3. Огњановић Милица „ПАЕК“ Ниш

Мушкарци

1. Никола Арежина

2. Зонтаг Марк (Sonntag Mark)

3. Стефановић Лазар „Pentrax“, Кикинда

???????????????????????????????Победници су поред медаља и диплома освојили вредне робне награде у виду комплета, шлемова, справа за осигуравање и др. Уследило је колективно паковање и полазак ка Београду где смо стигли у касне сате иза поноћи.

Такмичење су обезбеђивали чланови Горске службе спасавања.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s