Прво коло државног првенства Србије у спортском пењању на природним стенама – Миљевићи

???????????????????????????????За викенд, 15. и 16. јуна 2013. године одржано је прво коло државног првенства Србије у спортском пењању, у организацији ПД „Камена гора“ и Комисије за спортско пењање, у дисциплинама „тежинско“ и „брзинско“. Локација стене налази се у рејону села Миљевићи удаљеном 1016640_406435226141788_1194975598_n 9 километара од Пријепоља. За превоз је била задужена Комисија за спортско пењање ПСС, која је обезбедила аутобус са полазном тачком из Новог Сада, а стајалиште у Београду био је паркинг Сава Центра. Нешто после 18 часова смо кренули из града Ибарском магистралом успут правећи свега пар пауза, ипак то нас није спречило да стигнемо у Миљевиће после поноћи. ??????????????????????????????????????????????????????????????Дочекали су нас пењачи који су већ пар дана били ту, као и један од помоћника при организацији, Славо Глушчевић, чије је залагање довело до тога да се раскрчи шума око смерова, као и да се уреди паркинг за аутомобиле свега стотинак метара од локације за камповање, а врхунац изненађења је био потпуно оздани пољски нужник. Камп се налазио на фудбалском игралишту, велика равна површина била је темељ за  неких двадесетак шатора, а на свега стотинак метара налази се планински извор тако да је место опремљено свиме што је потребно за уживање у природи. Још у току пута све је казивало да ће ноћ бити свежа, надморска висина кампа је око 860 метара, а ноћу се температура спуштала на 15 степени целзијусових.

Јутро је свануло као у рерни, јер иако сам се трудио да поставим шатор на неко место хладом покривено, нисам успео јер су сва била заузета. Паковање опреме, доручак и полазак на стену која се видела из кампа, а путем је удаљена неких 300 метара. Такмичење је отворено у 10 часова, а непосредно пре тога сви присутни су били упозорени на зоне које су биле обележене жутим тракама, а у којима је било забрањено кретање,??????????????????????????????? већ су само пењач и осигураваоц могли да бораве ту. То се први пут примењује на такмичењима у природној стени, као мера предострожности да у случају одрона камена гледаоци и остали пењачи који се налазе испод стене буду заштићени. Такође је упозорено да сви осигураваоци морају имати шлем на глави, а за оне који немају лични, КСП је обезбедила. Смерови су се рачуна ли на „flash“ и на „redpoint“, односно пењање из првог покушаја, или из више покушаја. Опремљено је 20 смерова, оцена од 6 до 10 по UIAA. Стена је орјентисана запад, југозапад, са једним делом који остаје у хладу јер га штити истурени део стене. Постоје превиси, плоче, пукотине, као и један краћи болдер који је ипак опремљен са четири болта. Подељена је у два блока, горњи са 8 смерова, и доњи са 12. Цело подручје је било препуно неких мува које су изгледале као осе, а у јутарњим и вечерњим часовима замењивали су их комарци.???????????????????????????????

??????????????????????????????? Први дан су сви стартовали агресивно, неке су наивнији смерови намучили, а неки су неуморно пењали смер за смером. Даване су оцене од 7- до 8+  по UIAA за један исти смер. Једина мана је та што већина смерова није била очишћена од лишајева и маховине па пењачице местимично проклизавале, а погдегде се дешавало да се одвали и камен, ипак није било повређених. Једина критика већине пењача је та што није продужено време за пењање првог дана, јер је први део такмичења завршен скоро два часа пре заласка сунца, а већина је желела да још пење, тако да су неки остали да пењу, али касније су им се ти смерови водили као неважећи за бодовање у такмичењу. Уследило је колективно купање на извору, прање ствари, а потом и вечера. Као што је обичај у том крају, домаћини из села су спремили питу од хељде са сиром, а уз њу је могло и кисело млеко да се купи. И за крај, окупљање око ватре, дружење, вицеви, музика, и тако до касно у ноћ. Ипак било је и оних који су се мало бавили астрологијом, и легали нешто раније како би се покушали наспавати.

???????????????????????????????Недеља је сванула пре аларма, наравно, јер се поновило суботње јутро, варијанте рерне. Такмичење је отворено било сат раније, тако да се свако организовао према себи, и упућивао на стену. Такмичење је постајало све напетије, наиме, наша најуспешнија такмичарка на међународној сцени, Сташа Гејо, била је два смера испред осталих такмичарки, у стопу су је пратиле Огњановић Милица, Јаковљевић Јелена, која је у последњих пар година освајала прво место на државним првенствима на природној стени, и Марија Милосављевић. Што се мушке категорије тиче, неуморни Матић Ненад је био раме уз раме са Братиславом Михајловићем, иза њих су се надметали Томић Милан, Буловић Слободан, Перуновић Лука, Кожул Ненад и други.??????????????????????????????? Што је такмичење даље одмицало било је све неизвесније. Одређен је један смер, оцене око 6 по UIAA за „брзинац“, али после наговора појединих пењача који су пењали тај смер, исти је оцењен као крушљив, па је изабран бољи смер, односно мање крушљив на горњем блоку. Брзинско пењање се одвијало у периоду од 14-16 часова, а такође је у 16 часова било заказано затварање такмичења. Проблем у току другог дана је искрсао када је један од такмичара пењао смер оцењен оценом око 9 по UIAA, и у току пењања десило се то да је плочица спала са болта. Одлучено је прво да се нашрафи нова плочица и да се иста гуртном споји са плочицом на болту изнад. Организација је помало мрзовољно приступила решавању проблема, али ипак је морало да се то учини како смер не би био угашен, а тиме би се пењачима који су га попели одузели бодови, уз то, било је жеље и код других да пробају један од лепших смерова. Након „офрље“ решеног проблема, замољена је организација да донесе бушилицу како би се реболтовао смер, јер је примећено да су још два болта лоше убушена. Али и од тога се одустало јер??????????????????????????????? болтови марке „FISCHER“, иначе често критикованих од стране пењача, били неупотребљиви јер су проклизавали приликом затезања. Тако да је одлучено да један од лепших смерова буде затворен током такмичења. Одмах након тога, такмичарка Јелена Јаковљевић почела је да пење смер у пукотини који нико није попео. Незгодна је ствар што смер улази у плафон, а тело остаје унутар стене усправно, тако да је свако копчање код ногу. Приликом изласка из пукотине, пред сам крај смера, комплет који је био укопчан, био је укопчан наопако, па га је откопчала и укопчала правилно, али приликом укопчавања уже јој се пребацило преко главе, што она није приметила упркос сугерисању и посматрача и мене као осигураваоца, вероватно због великог фокуса током решавања детаља у коме се налазила. И ту се десила грешка судија – пустили су је да настави да пење. Она је наставила да пење, притом је вукла фактички дупло уже обмотано око себе, непримећујући викала је „не затежи“, а мени је само у глави било „хватај комплет, немој да си пала“. Ухвативши препоследњи хват, сидриште јој је било испред носа, и у том трену је неко из редова пењача који су посматрали ову несвакидашњу ситуацију викнуо „хватај комплет, рачуна се“.??????????????????????????????? Одмах је ухватила комплет, а потом и сидриште, након чека је свима који су гледали лакнуло, и тек када је кренула да укопча сидриште видела је у каквом је проблему све време била. На сву срећу, све се завршило на најбољи могући начин, ипак, по правилима такмичења, ухватила је комплет пре него је укопчала исти, тако да јој тај смер није бодован за пласман. Уследило је пењање „брзинца“, затварање такмичења, а потом и распремање смерова. Доста је замерки упућено пењачима који након пењања нису распремили своје смерове, па су појединци остали да по сунцу распремају већину смерова, а тиме је и померен полазак за некх 90 минута. Док су једни паковали камп, други су бројали резултате, а они су следећи:

Тежинско:

Жене

1. Сташа Гејо „ПАЕК“ Ниш

2. Јаковљевић Јелена „Вертикал“ Београд

2. Огњановић Милица „ПАЕК“ Ниш

4. Милосављевић Марија „Београд“ Београд

5. Јанковић Александра „Земун“ Београд

Мушкарци

1. Матић Ненад „Адреналин“ Нови Сад

1. Михајловић Братислав „Земун“ Београд

3. Томић Милан „Адреналин“ Нови Сад

4. Буловић Слободан „Победа“ Београд

5. Кожул Ненад „Гекон“ Београд

Брзинско:

Жене

1. Јаковљевић Јелена „Вертикал“ Београд

2. Сташа Гејо „ПАЕК“ Ниш

3. Огњановић Милица „ПАЕК“ Ниш

Мушкарци

1. Матић Ненад „Адреналин“ Нови Сад

2. Буловић Слободан „Победа“ Београд

3. Микић Радомир „Победа“ Београд

???????????????????????????????И поред пропуста као што је лоше изболтован смер, или пак лоша процена судије да пусти такмичара у ризичну ситуацију, и поред одлуке главног судије да се не продужи такмичење, такмичење је прошло квалитетно и успешно. Скоро цела субота, и пола недеље, на новом пењалишту већини је пријало. Боравак у природи, дружење, и ведро небо изнад нас су оно што би требало да се цени. Награда није било, организоване су само дипломе и медаље. Учествовало је око четрдесет пењача из Пријепоља, Ниша, Новог Сада, Београда, Суботице, Лазаревца, а за безбедност присутних била је задужена трочлана екипа Горске службе спасавања.

Извештај: Радомир Микић

Фотографије: Радомир Микић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s